Браћа Грим, Јакоб и Вилхелм Грим, припадају малом броју аутора чија је слава истовремено књижевна, филолошка и културноисторијска. Српска Википедија истиче да су најпознатији по објављивању збирке немачких бајки “Kinder- und Hausmärchen”, односно “Дечје и породичне приче”, чији се први том појавио 1812. године, а други 1814. Ова збирка је временом постала један од темеља европске бајковите традиције.
Иако се њихово име данас најчешће везује за бајке, браћа Грим нису била само приповедачи. Они су били научници, сакупљачи усмене књижевности, приређивачи старих текстова, лексикографи и истраживачи немачког језика. Управо је та комбинација научне дисциплине и живог интересовања за народно предање учинила да њихова збирка преживи као нешто више од дечје литературе: као документ европске културне меморије.
Бајке које су објавили нису настале ни из чега. Браћа су бележила приче из усмене традиције, упоређивала различите варијанте, а затим их током наредних издања дорађивала, проширивала и стилски обликовала. Зато у Гримовом корпусу истовремено постоје и народни слој, и уредничка рука, и јасна представа о томе шта 19. век сматра примереним породичним читањем.
Унутар тог корпуса налазе се најпознатије европске приче, као што су “Црвенкапа”, “Пепељуга”, “Снежана”, “Ивица и Марица” и “Румпелштилцхен”, али и велики број мање познатих текстова. Многе од тих приповести су чудније, мрачније, суровије или стилски необичније од неколико глобално прослављених наслова. Зато је важно имати приступ широј целини, а не само уском избору најчешће препричаваних бајки.
Поред бајки, Јакоб и Вилхелм Грим су радили на легендама, старој књижевности и речничким пројектима. Њихов “Deutsches Wörterbuch” спада у најамбициозније филолошке подухвате 19. века, а Јакобов рад у историјској граматици и митологији обележио је целу дисциплину. Због тога се њихово име и данас подједнако помиње у књижевности, фолклористици и лингвистици.
Српска верзија Childstories.org доноси Гримове бајке на српском језику и у историјским преводима. Текстови су преузети из дигитализованих, јавно доступних извора, са намером да се што верније очувају старији језички слојеви, ритам приповедања и специфичности самих издања. То значи да читалац овде не добија само заплет, већ и увид у преводилачку и издавачку историју.
Код сваке приче стоји KHM број, што омогућава сигурно повезивање са основним Гримовим каталогом и лако поређење са другим језичким верзијама. Где год је то могуће, додат је и извор или напомена о полазном тексту, тако да ова збирка може да служи подједнако добро и за читање, и за наставу, и за упоредна истраживања бајки.
Ова колекција зато није само полица са познатим причама, већ дигитална читанка читаве једне традиције. У њој су сабрани и најпознатији наслови и ређи текстови, како би читаоци на српском могли да виде ширину Гримовог света и да разумеју због чега су бајке браће Грим и после више од два века остале једна од кључних тачака европске књижевне културе.
