Vuk i lisica - Bajka braće Grim

Najmio vuk lisicu za najmenicu; što god vuk htio, morala lisica učiniti, jer je bila slabija, pa se htjela osloboditi toga gospodara. Jednog dana njih dvoje išlo kroza šumu. „Lijo, pribavi mi štogod da pojedem, ili ću izjesti tebe!“ ljutito će vuk. „Znam za seljački majur, gdje ima dvoje janjadi; ako želiš, jedno ćemo lovnuti“, predloži lisica. Vuku bijaše pravo, i oni pođu tamo; lisica ukrade janje, donese ga vuku i ode. Kad je vuk janje izjeo, još nije bio zadovoljan, već htjede i drugo, i pođe po njega. No kako je bio nespretan, opazila to majka maloga janjeta i nadala se u strahovito blejanje. Dotrčali seljaci, našli vuka i izmlatili ga tako žestoko, da je došao k lisici hramljući i zavijajući. „Lijepo si me nasamarila“, prekori je vuk. „Htio sam uzeti drugo janje, ali me seljaci zatekli i na mrtvo isprebijali.“ „Zašto si takva izjelica!“ prigovori mu lisica.

Drugi dan pođu opet u polje, i vuk će lisici: „Lijo, pribavi mi štogod da pojedem, ili ću izjesti tebe.“ „Znam za seljačku kuću“, odgovori lisica. „Tamo će večeras žena peći uštipke; hajdemo po njih.“ Dođu oni tamo, i lisica se stane šuljati oko kuće zavirujući i njuškajući, dokle god nije pronašla gdje se nalazi zdjela; izvadi šest uštipaka i odnese ih vuku. „Evo ti, pa jedi“, reče lisica i ode. Vuk utren oka proguta uštipke i pomisli: „Mirišu na više“, te pođe onamo, ali mu se zdjela, dok ju skidaše, razbi na komadiće. Upozorena bukom, iziđe žena, pa kad opazi vuka, zovne ljude koji dotrče i izmlate vuka na mrtvo ime. Hramljući na dvije noge i jaučući dovuče se vuk lisici u šumu. „Baš si me gadno nasamarila!“ poviče vuk. „Seljaci me zatekli i strahovito izdevetali.“ „Zašto si takva izjelica!“ zajedljivo će lisica.

Kad su treći dan zajedno izišli, vuk, koji se mučio i šepesao, opet će lisici: „Lijo, pribavi mi štogod da jedem, ili ću izjesti tebe!“ „Znam za čovjeka, koji je klao; posoljeno mu meso leži u badnju u podrumu; hajdemo tamo.“ „I ja ću odmah s tobom, da mi pomogneš, ako ne bih mogao uteći.“ „Što se tiče mene, možeš“, pristane lisica i pokaže mu stranputice i staze, te napokon stignu do podruma. Tu bijaše mesa napretek, pa se ona odmah dade na posao i pomisli: „Ima vremena, dobro ću se najesti.“ No i lisici dobro prijalo; ipak se na sve strane ogledala; često bi otrčala do rupe kroz koju su ušli i kušala da li je još dosta tanka da se može provući. „Draga lijo“, zabrinuto će vuk, „zašto trčiš tamo-amo i skačeš van pa unutra?“ „Moram vidjeti da ne bi tko došao“, odvrati lukavica. „Samo nemoj previše jesti.“ „Neću prije otići, dok badanj ne bude prazan“, vuk će svoju. Oni tako, kad eto ti seljaka u podrum; čuo lisicu gdje skače, pa požurio. Kad lisica spazi, jednim skokom prođe kroz rupu; i vuk htjede za njom, no on se tako napunio, te se zbog debljine ne mogaše provući, već zape. Nato seljak pritrči s toljagom i ubije ga. Lisica šmugne u šumu, sretna što se oslobodila stare izjelice.

Izvor: Braća Grimm: Priče (Viktor Kralj, Vjeverica 1962)

Facebook

Whatsapp

Messenger Telegram

Učite jezike. Dvaput dodirnite reč.Učite jezike u kontekstu uz Childstories.org i Deepl.com.

Informacije za naučnu analizu