Sova - Bajka braće Grim

Pre nekoliko stotina godina kad ljudi nisu bili ni blizu toliko prepredeni i promućurni kao danas, u malom se gradu dogodio čuveni događaj. Odjednom, jedna od velikih sova koje zovu „jejinama“ slučajno je noću doletela iz šume i ušla u ambar jednog od meštana, a kada je došao dan, ona se nije usudila ponovo izaći iz štale od straha od drugih ptica koje su je plašile kad god bi se pojavile.

„…nije smela da izađe iz svog skloništa plašeći se ostalih ptica, koje dižu strahovitu graju kad je ugledaju.“

Ujutro, kad je sluga ušao u ambar slamom, bio je veoma zabrinut da vidi sovu koja sedi tamo u uglu. Pobegao je brzinom munje i odmah rekao svom gospodaru da se u ambaru nalazi čudovište koje on nikad u životu nije video, „da koluta očima i da bi za tili čas moglo da proguta čoveka.“

Gospodar mu kaže da već zna da on nije hrabar jer ga je video kako juri kosove oko polja, ali kad vidi mrtvu pticu kako leži, mora da uzme štap pre nego što joj priđe. Reši da mora sam da pogleda o kakvom to čudovištu njegov sluga priča.

„“Potrebno je samo da ja sam pogledam kakvo je to čudovište“, doda gospodar“

On pođe hrabro u ambar i pogledom oko sebe traži čudovište. Kad je, međutim, svojim očima video posebno biće, nije bio manje uplašen od sluge. U dva, tri skoka izjurio je napolje, otrčao do prvog komšije da ga zamoli za pomoć da se reši neke „nepoznate i opasne životinje“. Misli da ako ubrzo ne reši pitanje ovog čudovišta, ono će da zapreti i bude opasnost celom gradu.

Po svim ulicama čula se velika vika i buka, meštani su se naoružali kopljima, vilicama, kosovima i sekirama, kao da izlaze protiv neprijatelja. Konačno su se pojavili i gradski većnici sa gradonačelnikom na čelu. Kad su se svi okupili na gradskom trgu, krenuli su prema ambaru.

Okružili su ambar sa svih strana, a zatim je najhrabriji od meštana istupio i ušao u ambar sa spuštenim kopljem, ali je brzo istrčao u strahu od onog šta je u ambaru video.

„Potom jedan od najsrčanijih istupi napred i oborena koplja uđe u ambar, ali odmah zatim kriknu i mrtvački bled izjuri napolje ne mogući da proslovi ni reč“

Još su se dva meštana uputila nadajući se da će oni da reše ono što prvi nije uspeo, ali ni oni nisu prošli bolje. Najzad istupi jedan meštanin, najveći i najsnažniji u čitavom gradu koji je bio poznat po svom umeću ratovanja i kaže im da neće oterati čudovište gledajući u njega, nazivajući ih „ženama“.

„Najzad istupi jedan visok i snažan čovek koji je bio slavan zbog svojih ratničkih podviga i reče: „Pukim gledanjem nećete proterati to čudovište. Ovde je potrebno ozbiljno pregnuti, ali ja vidim da ste svi postali žene i da niko ne želi da zagrize.““

Naredio im je da mu daju oklop, uzeo je mač i koplje i naoružao se. Svi su hvalili njegovu hrabrost, iako su se mnogi plašili za njegov život. Vrata ambara su se otvorila i ugledali su sovu, koja se u međuvremenu spustila na sredinu, na jednu veliku poprečnu gredu.

Doneo je lestve, a kad ih je podigao i spremio se da se popne, svi su mu uzvikivali da mora da se hrabro nosi i preporučivali ga svetom Đorđu koji je ubio zmaja.

„Oni napred mu donesu lestve, a dok ih je prislanjao i spremao da se popne, svi su mu vikali da se drži muški“

Kad je tek stigao na vrh i sova je shvatila da hoće da nasrne na nju, zbunjena gomilom koja se oko nje nalazi, ona ne zna kako da pobegne.

„…ona zbunjena i gomilom i vikom sveta i ne znajući kud će, stade prevrtati očima i nakostreši perje, raširi krila, zaklopara kljunom i grubo zakrešta: „U-u“.“

Gomila je spolja vikala hrabrom junaku da ju udari, ali on im odgovori da ko god bi stajao tamo gde on stoji, ne bi vikao „udaraj“ već bi pobegao kući. Zakoračio je prema sovi na još jednu gredu, ali onda počne da dršće od sraha i poluonesvešten on beži.

Sada više nije bilo nikoga ko bi usudio sebe da dovede u takvu opasnost.

„“To čudovište je“, govorili su, „već pukim svojim klepetom i dahom otrovalo i smrtonosno ranilo najsnažnijeg čoveka koji se mogao naći među nama, pa zar da i mi ostali stavimo glavu u torbu?““

Savetovali su se šta da urade da bi sprečili da celi grad bude uništen. Dugo se činilo da ništa ne bi bilo korisno, ali s vremenom je gradonačelnik našao rešenje. Sugeriše da opština isplati vlasnika ambara za sve što se u njemu nalazi i tako ga obeštete i zapale čitav ambar i pticu u njemu.

„“Moje je mišljenje“, reče on, „da ta ovaj ambar i sve što je u njemu, za žito, slamu i seno, vlasniku damo pare od oštinskog novca pa ga tako obeštetimo, a da onda zapalimo zgradu, a s njom i onu strahovitu životinju.““

Govori im da ovo nije vreme za štednju i da tako niko neće morati da stavlja svoju glavu u torbu i izlaže se opasnosti.

Svi se usaglase s njim i tako zapale ambar sa sve četiri strane, a s njim i sovu kukavicu koja se više plašila ptica nego vatre.

Facebook

Whatsapp

Messenger Telegram

Učite jezike. Dvaput dodirnite reč.Učite jezike u kontekstu uz Childstories.org i Deepl.com.

Informacije za naučnu analizu